Javna debata na novu strategiju za primenu Arhuske konvencije u Srbiji
28.10.2022
Regionalni Arhus centar Otvorenog univerziteta Subotica je u saradnji sa Udruženjem TERRA’S, u petak, 28. oktobra 2022. godine održao on-line javnu debatu pod nazivom “Radna verzija nove Strategije za primenu Arhuske konvencije sa Akcionim planom u Republici Srbiji – Alatke, faktori i resursi potrebni za uspešnu primenu Strategije i Akcionog plana implementacije Arhuske konvencije za period 2022 - 2032. godine”.
U uvodu je moderator, Snježana Mitrović, rukovodilac Regionalnog Arhus centra Otvorenog univerziteta Subotica, rekla da je ovo peta i poslednja javna debata koju organizuju članice Mreže Arhus centara Srbije: arhus centri u Novom Sadu, Beogradu, Subotici, Kragujevcu i Nišu u okviru projekta “Osnaživanje učešća javnosti u konsultacijama o životnoj sredini koja se odnose na Arhusku konvenciiu kroz javne diskusije širom zemlje”. Projekat se realizuje uz podršku Misije OEBS u Srbiji, a u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine Republike Srbije. Upravo je Misija OEBS u Srbiji najveća podrška formiranju i održivosti članica mreže i posebno se zahvalila, Oliveri Kuzman Zurovac, savetnici za pitanja zaštite žitovne sredine u ovoj organizaciji.
Prva od uvodničara je bila nacionalni fokal point za Arhusku konvenciju iz Ministarstva zaštite životne sredine, Tina Janjatović, koja je govorila o razlozima donošenja Strategije i Akcionog plana za primenu Arhuske konvencije za period 2022 - 2032. godine i realizovane aktivnosti prethodne Strategije u Republici Srbiji.
Potom su svoja uvodna izlaganja izneli članovi Radne grupe za izradu Strategije. Mr Gordana Petković, je izvestila o pravnom okviru implementacije dostupnosti informacija i pravne zaštite u oblasti životne sredine, nakon koje je mr Dejan Lekić, govorio o primeni savremenih tehnologija u implementaciji prvog stuba Arhuske konvencije, a potom Mirko Popović, o učešću javnosti u donošenju odluka u pitanjima životne sredine. Na kraju je, mr Bojan Cvijić, ukazao na finansijski aspekt primene Strategije za primenu Arhuske konvencije.
Nakon uvodnih izlaganja, usledila je diskusija. Nenad Nikolić, iz NVO Lokalna Agenda 21 za Kostolac je kritikovao dokument, smatrajući ga neupotrebljivim, sem nekoliko segmenata koje je dao Dejan Lekić. Mišljenja je da je Evropska unija odavno prevazišla Arhusku konvenciji i sada svaka kompanija ima obavezu, naglasio je obavezu, da informiše o svom radu, kakav uticaj imaju ne samo na životnu, već i društvenu sredinu i koliko su uopšte održivi. Ukazao je na to da je ova strategija do 2032. a u Evropskoj uniji, sa kojom se naša zemlja usklađuje, već iduće godine će mala i srednja preduzeća morati da prijave kakav uticaj imaju na klimatske promene.
Nataša Djereg, direktorica Centra za ekologiju i održivi razvoj, zbog obimnog sadržaja, nije stigla da pročita ceo dokument, ali će to učiniti i poslati primedbe do 1. novembra. Osvrnula se na nedavni Izveštaj EU o npretku Srbije u procesu pridruživanja u kojem je navedeno na to da Agencija za životnu sredinu tek nakon godinu dana objavljuje podatke o kvalitetu vazduha. To je direktno nepoštovanje prvog stuba Arhuske konvenciji – pravo na (pravovremeno) informisanje. Drugo na šta je ukazala jeste nekompatibilnost Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakona o planiranju i izgradnji. Građevinu uopšte ne interesuje studija o proceni uticaja. Čak dele projekte na manje deleove da bi izbegli izradu studije.
Diskutantima je odgovorio, mr Dejan Lekić, jedan od članova Radne grupe za izradu dokumenta, koji je rekao da se delimično slaže sa prvim diskutantom i da se mora sagledati realnost u procesu pridruživanja EU. Takođe, se saglasio i sa time da izveštaji o kvalitetu vazduha nedopustivo kasne i da tu postoji ozbiljan problem koji je povezan sa nedostatkom kapaciteta stručnih ljudi i finansijskih sredstava. U izveštaju EU ima dosta toga na šta se mora obratiti pažnja, a u vezi je Poglavlja 27, te se nada da će resorno ministarstvo sa dolaskom nove vlade formirati tim, kao što je to nekada bilo, koji će odgovoriti na primedbe i da se uklone nedostaci. A najčešće reči u izveštaju su bile, a i sad su: nedostatak imlementacije.
O dobroj saradnji lokalne samouprave i Arhus centra Subotica na primeni prva dva suba konvencije: informisanje i učešće javnosti, govorio je, Žika Reh, šef Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Već godinama unazad svi zahtevi i pozivi na javne rasprave se oglašavaju na gradskoj interenet strani, a putem elektronske pošte se obaveštava Arhus centar i mesna zajednica na čijem području je predviđen objekat. Izdvojio je kao dobar primer kada je Arhus centar organizovao okrugli sto i pre nego što se pristupilo izradi lokalnog plana upravljanja otpadom u Subotici. Osvrnuo se i na nedostak kapaciteta u službi, ali naglasio da pored odlazaka obučenih stručnjaka, na kapacitet utiču zahtevene procedure, kolizija propisa ili nedonošenje podzakonskih akata kojima se neka oblast reguliše. Stoga je za poboljšanje pravnog okvira neophodno da se definišu procedure koje će biti efikasne i koje će onim organima koji treba da ih sprovedu olakšati posao, jer samo se delimično može ojačati kapacitet lpovećanjem broja zaposlenih, njihovim usavršavanjem ili povećanjem plate. Reh je pohvalio to što je u dokumentu dobro urađena analiza podzakonskih akata i dosadašnjih aktivnosti, ali i činjenicu da je prepoznat nedostatak baze podataka na čemu se treba ozbiljno raditi. Međutim, iz dokumenta je izdvojio deo u kome se navodi da su lokalni organi vlasti odgovorni za uspostavljanje i vođenje lokalnih registara koji jesu u njihovoj nadležnosti, ali odgovornost što nisu uspostavljeni je, ipak, na zakonodavcu. Naime, utvrđena je metodologija za lokalni i nacionalni registar, ali se pokazala da je neprimenjivo u praksi, te je pravilnik izmenjen tako da je formiran infomacioni sistem na nacionalnom nivou, dok je lokalni registar nastavljen da se vodi „ručno“. To je razlog zašto lokalne samouprave nisu instalirale registre sa čime je upoznata i Agencija za zaštitu životne sredine. Predložio je da u strategiji umesto što piše da je obaveza lokalnih samouprava uspostavljanje registra, trebalo predložiti da oni budu deo jedinstvenog informacionog sistema, a da potom lokalne samouprave pružaju podršku celom postupku i koriste podatke. Ukazao je i na nacrt izmene zakona o strateškoj proceni u kojem je ostalo da i dalje projektantske kuće rade studije iako se radi o različitim oblastima poput otpada, prirodnih dobara i sl. I na kraju je još jednom podsetio na slab kapacitet lokalnih samouprava, te da za prioritet stavljaju zakonske obaveze, a npr. izrada godišnjeg izveštaja o stanju životne sredine nije njihova, već obaveza Agencije.
Dejan Lekić se zahvalio Žiki Rehu na komentarima, ali upozorio da je u Agenciji taj kapacitet jako slab navodeći činjenicu da monitoring kvaliteta vazduha u celoj Srbiji sa 40 automatskih mernih stanica vode tri osobe, koliko ih je angažovano i kod monitoringa voda, a imaju 496 vodenih tela i 70 lokalcija za uzorkovanje vode. Svi oni imaju prosek godina iznad 55.
Mr Gordana Petković, se osvrnula na konstataciju Nataše Đereg o nekompatibilnosti Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakona o planiranju i izgradnji i rekla da su ta dva sektora, odnosno ministarstva kojima pripadaju ove oblasti, godinama suprostavljena. Dala je primer godišnjeg izveštaja Svetske banke za period 2017 – 2022. godine u kojem je kod naše države primetno da se olakšavaju procedure u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Iako ministarstvo životne sredine šalje izveštaje i mišljenja, ona se ne uzimaju u obzir, samo sektora za planiranje i izgradnju. A što se tiče registara, podržala je predlog Žike Reha.
Na kraju se u diskusiju uključila Sonja Popović, iz Arhus centra Južne i Istočne Srbije, koja je mišljenja da se u Srbiji o Arhuskoj konvenciji mora pričati i dalje, sve dok se ona ne ugradi u zakonodavstvo naše države. Informisala je o njenom učešću na godišnjem sastanku arhus centara Istočne i Jugoistočne Evrope i pojedinih zemalja Azije koji se organizuje u Beču pod okriljem OEBS-a na kojem je zaključeno da postoji neophodnost da i arhus centri u svojim državama usvoje određene standarde za učešće javnosti i da rade na promociji Arhuske konvencije, posebno prva dva stuba: informisanje i učešće javnosti u odlučivanju. Stoga će inicirati da članice Mreže Arhus centara Srbije se upravo angažuju na ovim aktivnostima. Takođe, je predložila da se u cilju boljeg obaveštavanja građana, zvanični podaci dopunjuju podacima iz drugih izvora kojima raspolažu građani ili npr.iInvestitori.
Sa ovim se u potpunosti složio mr Dejan Lekić, uz konstataciju da ti podaci nisu referentni, već da se koriste kao indikativni podaci.
Moderator, Snježana Mitrović, se zahvalila uvodničarima i učesnicima na kvalitetnoj diskusiji i još jednom podsetila da se komentari na radnu verziju strategije mogu slati do 1. novembra po obrascu koji je na internet strani resornog ministarstva.
