Искуства нордијских земаља као велика подршка Србији у зеленој транзицији
20.02.2023
Поводом завршетка иницијативе „Нордијски зелени пројекат - Одржива решења за Србију“ 20.2.2023. године је у амбасади Норвешке у Београду одржана конференција на којој су амбасадори нордијских земаља (Данске, Финске, Норвешке и Шведске), министарка за европске интеграције Тања Мишчевић, као и министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић оценили ову иницијативу као успешну.
Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић изразила је захвалност нордијским државама које Србији помажу у процесу зелене транзиције као и на пренесеном искуству, посебно на локалном нивоу.
„Локалне самоуправе су место где се зелена транзиција одвија, она се законски и стратешки регулише на централном нивоу државе али и је имплементација на локалном нивоу. Тамо се праве и предузећа за чишћење отпадних вода, постављају канализационе цеви и одатле се траже нова средства за унапређење управо ове области“, рекла је Мишчевић.
Друга важна ствар је зелена или циркуларна економија, додала је она, и нагласила да се очекује наставак пројеката који су везани за процес европске интеграције.
„Помажу нам и у остваривању обавеза отвореног поглавља 27, односно отвореног читавог кластера који се односи на ову област. Подсећам на децембар 2021. читав кластер који се односи на енергетику транспорт, трансевропске мреже и заштиту животне средине је отворен, али је сада заправо наш велики задатак да све то што смо рекли спроведемо“, рекла је Мишчевић.
Ђедовић је рекла да су се нордијске земље још једном показале као веома важан партнер за Србију у процесу енергетске транзиције, како кроз инвестиције у обновљиве изворе енергије (ОИЕ), тако и саветодавно кроз ову иницијативу у области реформи енергетског сектора и енергетских предузећа.
„У Србији је започето или је у току више пројеката у области ОИЕ пре свега ветар и солар у којима учествују нордијске компаније и ми желимо да наставимо да будемо њихов добар партнер и да наша земља заправо буде дестинација коју они могу да препознају као дестинацију за нове инвестиције пре свега зелене енергије“, рекла је министарка.
Она је нагласила да Србија може много да научи од нордијских партнера јер су они били пионири у спровођењу своје трансформације енергетских система на различите начине и у различитим видовима.
„Данас су произвођачи кључне опреме која је важна за ОИЕ и за њихову интеграцију. Наравно разлике у нашим енергетским системима постоје, међутим када причамо о Норвешкој за нас веома занимљива као узор, као неко са ким интензивно радимо у сфери нашег енергетског сектора. Они су власници својих енергетских предузећа и ресурса и њима ефикасно управљају у корист грађана и државе. То је оно чему ми тежимо“, рекла је Ђедовић.
Први резултати процеса преласка на ОИЕ се очекују током ове године, рекла је министарка и додала да је у току израда стратешких докумената који ће бити веома важна одредница за Србију у наредном периоду.
„То су пре свега интегрисани национални климатски и енергетски план као и стратегија развоја енергетског сектора Србије за 2040. годину са пројекцијама 2050. године. У енергетици не можемо да планирамо ствари на кратак рок потребне су године и фокусирамо се на пројекције у наредних више од 25 година“, рекла је Ђедовић.
Она је додала да је у току измена Закона о ОИЕ, а да ће измене омогућити спровођење аукција за нове капацитет из ОИЕ.
План је, рекла је, да измене Закона буду усвојене у наредним недељама, јер Србија жели да инвеститорима понуди стабилан и предвидив законодавни оквир.
У овом тренутку, истакла је министарка, не рачунајући велике хидроелектране на мрежи Србије има 581 мегават капацитета из ОИЕ, а уз нови Закон очекује се да ти капацитети буду повећани 2,5 пута у наредних неколико година.
„Наш план је да већ у априлу имамо расписане нове аукције за 400 нових мегавата из енергије ветра и сунца, такође, у припреми је и план аукције за наредне три године где очекујемо најмање 1000 нових мегавата капацитета ОИЕ опет у неколико наредних година“, рекла је Ђедовић.
Поред инвестиција, велики напредак се огледа и у повећању интересовања грађана, додала је она, и рекла да се у наредном периоду очекује да број прозјумера са 20.000 домаћинстава достигне 80 и 100.000, а да се за то са садашњих 2,6 милијарде динара финансијских средстава, већ у овој години издвоји додатних око 70 милиона евра.
Амбасадорка Шведске у Србији Аника Бен Давид рекла је да је данас закључен један велики пројекат кроз који је Србија имала прилике да научи доста из искустава нордијских земаља, а да је оно што је Шведска посебно представила јесте прерада отпадних вода и рециклажа.
„Ми смо се удружили са две шведске компаније које раде у Србији компанијом Тетрапак и компанијом Икеа које су представиле како заправо можете да рециклирање учините једноставним што је врло битно. У нордијским земљама само један одсто отпада завршава на депонијама, то је због тога што смо ми нашли начин да од отпада направимо и нову енергију али да направимо и нове послове. Чак 98 одсто аутобуса у Шведској се вози на биогас који се добија прерадом отпада“, рекла је Бен Давид.
Амбасадор Норвешке у Србији Јерн Еуген Јелстад рекао је да је охрабрујуће то што су кроз ову иницијативу увидели да су осим институција и грађани заинтересовани, да желе да уче од нордијских земаља, као и да ће Норвешка наставити да подржава Србију на овом путу.
„Постигнуто је веће стање свести, људи су освестили да је то битно јер уколико не радимо сада на томе идемо ка иревирзибилним променама. Не говоримо ни само одржавању животне средине, ни о климатским промена и јавном здрављу, говоримо о томе да је то и разуман економски избор, јер Србија као и Норвешка није чланица ЕУ али је врло заступљена на европском тржишту“, рекао је Јелстад.
Као највећи изазов Јелстад наводи саму трансформацију старог енергетског сектора који је, како је рекао, већ доста дуго постављен на основу сагоревања угља те да је то скупо, захтева експертизу, време али да је нешто што је неопходно да се уради.
„Ми у Норвешкој имамо као велику предност је велики хиодропотенцијал, а то и Србија има. Ми имамо ветропотенцијал, али и Србија има потенцијал за производњу струје из ветра, уз то Србија за разлику о Норвешке има велики потенцијал за развој соларне енергије“, нагласио је Јелстад.
Извор: Танјуг
