Osnivanjem socijalnih preduzeća uvesti neformalne sakupljače u legalne tokove
30.11.2023
U organizaciji Udruženja TERRA’S i Regionalnog Arhus centra, na Otvorenom univerzitetu Subotica je 30. novembra 2023. godine održan seminar o mogućnostima da se sakupljanje reciklabilnog otpada stavi u „legalne tokove“. Cilj skupa je bio i da se kroz diskusiju razmotre pojedine odredbe nove zakonske regulative i ostalih dokumenata iz ove oblasti.
U uvodu je, Snježana Mitrović, iz Regionalnog Arhus centra Subotica naglasila da ćemo se u sistemu upravljanja otpadom, koji polako zaživljava i u našem gradu, suočiti sa mnogim izazovima:
- Regionalna deponija na Bikovu je proradila, ove godine je započeta podela plave kante za odlaganje reciklabilnog otpada po individualnim domaćinstvima, a u skladu sa gradskom odlukom o obavljanju komunalne delatnosti od 1. januara 2024. godine tipske posude za primarnu selekciju u višespratnicama treba da obezbedi investitor, odnosno JKP “Čistoća i zelenilo” koje je dužno i da odvojeno odvozi reciklabilni i nereciklabilni komunalni otpad. Ponovo se postavlja pitanje čiji je otpad? Da li se može nastaviti sa sakupljanjem reciklabilnog otpada, a najčešće su to pet i papir, koji se potom prodaje privatnim operaterima sa kojima su Skupštine stanara potpisale ugovor? Da li ga fizičko lice može sakupljati i prodavati privatnim operaterima?
Učesnici skupa su se saglasili da otpad menja vlasnika u momentu odlaganja u kontejnere. Takođe, su mišljenja da je neophodno stavljanje neformalnih sakupljača u legalni sistem, pa je o tome govorio, Kilino Stojkov, koji je osnivač prve specijalizovana ekološke zadruge u ovom delu Evrope “Connect Clean Roma Group“. Predstavljajući ovo socijalno preduzeće, kao primer dobre prakse, govorio je i o problemima sa kojima se ono suočava, poput regulisanja tržišta, implementacija, te tretmana sekundarnih sirovina koji je često zagađujući za okolinu:
- Naše reciklažno postrojenje nalazi se u Adi i bavimo se tretmanom otpadnih kablova i drugog neopasnog otpada. Trenutno imamo oko 30 neformalnih sakupljača i pet zaposlenih. U Srbiji na godišnjem nivou umire preko 18.000 ljudi od zagađenog vazduha, a jedno reciklažno postrojenje kao što je naše smanjuje taj broj. Na neki način formira se i sistem gde neformalni sakupljači mogu da uđu u legalan tok i gde mi tržištu možemo da ponudimo kvalitetan proizvod.
Naveo je da su podršku za nabavku opreme dobili kroz projekat UNDP-a, a sada su u mogućnosti da sakupljačima sa kojima sarađuju, daju na korišćenje manje mašine za reciklažu koje odvajaju plastiku od metala, a oni su u obavezi da njima prodaju sirovinu. Time što se ne pale kablovi sakupljači štite svoje i zdravlje drugih, ali i životnu sredinu.
Stojkov je rekao da rade na osmišljavanju šta bi država mogla da preduzeme i podrži stavljanje neformalnih sakupljača u legalne tokove. Predlozi se odnose na davanje poreskih olakšica i obezbeđivanje edukacije i mentorstva. Predložio je da se razmotre mogućnosti otvaranja ovakvog jednog reciklažnog postrojenja i u Subotici.
Usledila je diskusija u kojoj su i učesnici iznosili svoje predloge i zapažanja kako primeniti iskustva u recikliranju razvijenih zemalja poput Japana ili Austrije. Međutim, oni nemaju neformalne sakupljače, a kod nas su oni najčešće slabog materijalnog stanja i od ovoga decenijama izdržavaju svoje porodice. Među njima je najviše Romske populacije, zahvaljujući kojima se u Srbiji prema zvaničnim podacima iz 2021. godine reciklira 13% kominalnog otpada, od kojih je manje od 2% iz domaćinstava upozorava se u izveštajima Evropska unija u kojoj se reciklira oko 50% komunalnog otpada.
Spomenut je i novi Zakon o upravljanju otpadom usvojen ove godine kojim se obavezuju domaćinstva da svoj opasan otpad (baterije, akumulatore, ulja, električne proizvode, boje, lakovi, pesticidi i sl.) predaju centrima, odnosno ovlašćenom pravnom licu. Regionalna deponija Subotica na Bikovu je dobila dozvolu i uskoro bi trebalo da otvori centar za sakupljanje opasnog otpada iz domaćinstava. Međutim, postavljeno je pitanje na koji način će građani koji nemaju svoje vozilo ili nemaju dovoljno veliko transportno vozilo da odvoze svoj kabasti opasni otpad ukoliko se pravnim licima ne dozvoljava da obavljaju sakupljanje i transport, bez da im je poverena komunalna delatnost?
Takođe, je nedoumica na koji način će se garađani stimulisati da svoj opasni npr. elektronski otpad o svom trošku odvoze u centar, kada su do sada od privatnih operatera imali besplatnu uslugu odvoženja i dobijanja nadoknade za taj otpad? Inače, apoteke su u obavezi da preuzmu farmaceutski otpad od građana. Pitanje je kako će ovo biti realizovano u praksi. Ali jedno od bitnih stvari je da li lokalne samouprave i javna komunalna preduzeća imaju kapacitet da organizuju sakupljanje posebnih tokova otpada „od vrata do vrata“.
Skup je održan u okviru projekta „Upravljanjem otpadom do zaštite zdravlja ljudi i životne sredine”, podržanog od strane Grada Subotice.
Medijska arhiva:
- https://yueco.rs/kako-sakupljace-sekundarnih-sirovina-uvesti-u-legalne-tokove/
