Ne ložite plastiku i gumu – trujete sebe i druge!
14.12.2023
Neophodno je što više raditi na edukaciji, ali i podsticanju javnosti da se uključi u proces izrade različitih dokumenata, a trenutno je lokalna samouprava angažovana na izradi petogodišnjeg Plana kvaliteta vazduha u Gradu Subotica. Ubrzo će nacrt biti na javnoj raspravi, pa je jedan od zaključaka okruglog stola, na temu: “Planiranje zaštite kvaliteta vazduha u Gradu Subotici” održanog 14.12.2023. godine, bio da se radi na što većem informisanju i animiranju građana i stručne javnost da daju svoje primedbe i predloge da bi se došlo do što kvalitetnijeg sadržaja, posebno mera i načina njihove implementacije.
Obraćajući se učesnicima, Snježana Mitrović, rukovodilac Regionalnog Arhus centra Otvorenog univerziteta Subotica, je rekla da skup organizuju u okviru projekta Mreže Arhus centara Srbije, podržanog od strane Misije OEBS u Srbiji. Cilj je uključivanje lokalnih aktera u diskusije da bi se razvila klimatski otporna rešenja u vezi sa održivom poljoprivredom o čemu se diskutovalo u Beogradu, cirkularnom ekonomijom u Novom Sadu, a Subotica se opredelila za kvalitet vazduha, upravo zbog dokumenta na kome se radi.
Uvodničar, Žika Reh, šef Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj u Gradskoj upravi Subotica i koordinator radnog tima za izradu Plana kvalita vazduha Grada Subotice, prisutnima je prezentovao dosadašnje aktivnosti na izradi ovog dokumenta. Tokom izlaganja osvrnuo se na podatke o kvalitetu vazduha u Subotici, objasnio pojam suspendovanih čestica, zbog čijeg prekoračenja vazduh u Subotici nije zadovoljavajućeg kvaliteta i objasnio njihovu štetnost po ljudsko zdravlje. Zatim je dao pregled izvora zagađivanja po sektorima, koji su do sada indefikovani tokom procesa izrade plana, komentarišući i rezultate ankete o tome šta mladi u Subotici misle o glavnim izvorima zagađivanja u gradu. Oni su mišljenja da su najveći zagađivači industrijska postorojenja, što nije tačno, već individualna ložišta i saobraćaj.
U drugom delu izlaganja detaljnije je prezentovao mere predviđene planom, po specifičnim ciljevima smanjenja emisija (poreklom od zagrevanja objekata, saobraćaja, industrije, poljoprivrede, komunalnih delatnosti i dr.), kao i mere vezane za ozelenjavanje, unapređenje monitoringa, izveštavanja i edukacije. Upoznao je prisutne i sa merama koje su do sada sprovedene i ukazao na kompleksnost sprovođenja čitavog procesa, zbog čega je od izuzetnog značaja da se u proces planiranja i upravljanja kvalitetom vazduha uključi što širi sloj građana, bez čega nije moguće uspešno sprovesti predviđene mere.
U uvodnom izlaganju, Nataša Đereg, direktorica Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) i članica radne grupe za izradu Plana kvaliteta vazduha Grada Subotice je naglasila da lokalne samouprave često imaju vezane ruke, jer na nacionalnom nivou ne postoje odgovarajući zakoni ili su u međusobnoj koliziji. Za zaštitu kvaliteta vazduha potrebno je učešće svih sektora, ne samo životne sredine, a ti drugi sektori su često jači i ne pridržavaju se zakona iz oblasti zaštite životne sredine.
Promena načina zagrevanja individualnih domaćinstava je jako bitna stavka, i sve mere koje su usmerene na povećanje energetske efikasnosti, ugradnju toplotnih pumpi ili solarnih panela su dobrodošle. Takođe, je istakla da ne postoji mehanizam za finansiranje mera, i s obzirom da one zahtevaju dugoročnije budžetsko planiranje, teško je osigurati sredstva za sprovođenje istih. Postoje takse koje se plaćaju za zaštitu životne sredine, ali nažalost taj novac se ne vraća nazad za te svrhe.
Ukazala je i na zagađenje vazduha i od poljoprivrede, i rekla da je naročito potrebno osmisliti mere za sprečavanja zagađenja od prskanja voća i drugih tretiranja herbicidima i pesticidima. Subotica je specifična, jer je na peskovitom terenu i tu je mnogo više suspendovanih čestica u vazduhu, pa su mere za sprečavanje erozije ujedno i mere za zaštitu kvaliteta vazduha.
Opšte je poznato da zelenilo apsorbuje zagađujuće materije i štiti od prašine i peska, pa je, Nataša Đereg, rekla da bi se trebalo što hitnije početi sa planiranjem i podizanjem mreže vetrozaštitnih pojaseva.
Što se tiče monitoringa, državna merna stanica preko Agencije za životnu sredinu se planira na Prozivci, pored automatske koja postoji kod Nove opštine i koja je u nadležnosti Pokrajine i lokalne stanice koja je u okviru dvorišta OŠ „Sonja Marinković“. Međutim, ne postoje podaci na osnovu kojih se može zaključiti koliki je doprinos industrije zagađenju suspendovanim česticama u Subotici. Ne postoje precizni podaci ni o vozilima, njihovom broju i starosti i emisijama iz saobraćaja. Šta je sa selima, poput Tavankuta, Hajdukova, oni nemaju merna mesta? Šta je sa problemom lošeg mirisa, tj. smrada koji dolazi od pojedinih farmi ili postrojenja na teritoriji grada?
I na kraju se osvrnula na saobraćaj koji predstavlja jednog od najvećih zagađivača u našem gradu. Da bi se automobil na fosilna goriva koristio što manje, neophodno je razvijati i podsticati javni prevoz. U nekim gradovima Evrope, javni prevoz je besplatan, što bi doprinelo smanjenju upotrebi individualnih auta i smanjenju zagađenja.
Nakon uvodnih izlaganja usledila je diskusija. Zvezdan Kalmar, iz Koalicije za održivo rudarstvo Srbije (KORS) je rekao da su kao udruženje najviše angažovani oko termoelektrana i borbi za smanjenje upotrebe fosilnih goriva. Naglasio je da su pored saobraćaja u Subotici najveći zagađivači individualna ložišta. Takođe, je ukazao na nedoumice u vezi sa obnovljivim izvorima energije, poput solarne kada se paneli postavljaju na poljoprivredna zemljišta. To se mora sprečiti, jer prema njegovom mišljenju, zelena energija ne može štetno uticati na životnu sredinu, u ovom slučaju na plodno tlo. Trebaju se postavljati na svaku zgradu, kuću, objekat svih ustanova, kao i na devastirano zemljište koje se ne može koristiti u poljoprivredi. Kao poseban problem je istakao eolsku eroziju koja uništava humus, a pesak utiče na zdravlje ljudi.
Direktor Organik Control System¸ Nenad Novaković, se zapitao zašto seoska naselja nisu obuhvaćena mernim stanicama, jer nepravilna upotreba hemijskih zaštitnih sredstva štetno utiče na zdravlje stanovništva i životnu sredinu, ne samo na zemljište, već i na vodu i vazduh. Predložio je da se pesticidi kupuju na recept u poljoprivrednim apotekama što resorno ministarstvo može regulisati.
U diskusiju su se uključili učenici IV 11 Hemijsko-tehnološke škole u Subotici, budući tehničari životne sredine koji su sa svojom profesoricom, Marijom Peić Tukuljac, pitali na koji način se može rešiti problem nesavesnih sugrađana koji lože sve i svašta od plastike i guma do tekstila. Na žalost, odgovor je da su inspektorima „vezane ruke“. Postojeći pravni okvir ne prepoznaje fizička lica kao zagađivače vazduha, već je usmeren na kontrolu industrujskih zagađivača. Stoga je predloženo da se u Planu kvaliteta vazduha ukaže na potrebu zakonskog regulisanja.
Na ovo se nadovezao Aleksandar Boros Gyevi, iz IT Subotica 2030, koji smatra da je neophodna kontinuirana edukacija ovih ljudi, jer nisu svesni da ne zagađaju samo vazduh, već i sebe, jer udiše štetne materije. Osvrnuo se na značaj ozelenjavanja u borbi za smanjenje zagađenosti vazduha, ali i na prepreke na koje nailaze oni koji žele da zasade drveće i zelenilo na javnim površinama. Stoga treba iznaći način da se uprosti dobijanje dozvole. Na kraju je informisao prisutne da je njegova će Subotičani od ove zime moći u realnom vremenu da prate stanje vazduha u gradu. Njegova organizacija je obezbedila i stavila u upotrebu 20 merača kvaliteta vazduha na lokacijama širom Subotice, uključujući i Palić“.
Laslo Mesaroš, aktivista udruženja Solidarnost se složio sa svim gore navedenim primedbama i predlozima. Ono što njega zanima da li postoji registar industrijskih zagađivača u Subotici iz kojeg bi se mogli sagledati podaci ko od njih zagađuje vazduh.
