Zajednički ka razvoju zelene ekonomije
26.06.2024
U organizacijia Regionalnog Arhus centra Subotica 26. juna 2024. godine organizovan je okrugli sto na kojem je promovisana publikacija “Pregled ulaznih tačaka Arhus centara za promovisanje zelene ekonomske kulture među poslovnom zajednicom kroz održiva rešenja, zelene prakse i IT alate koji imaju za cilj ublažavanje uticaja klimatskih promena u Srbiji".
Publikaciju je predstavila autorka iz Arhus centra Novi Sad, Darija Šajin, koja je rekla da zelena ekonomija i prilagođavanje na klimatske promene nije egzotična agenda, već treba da bude realan, jasan i ostvariv plan za delovanje. Svet već doživljava promene u prosečnoj temperaturi, godišnjih doba, sve češću pojavu ekstremnih vremenskih događaja. Što su klimatske promene brže, ako se napori prilagođavanja budu odlagali, to će biti teže i skuplje reagovanje na klimatske promene. Potrebne su snažne akcije i veće ambicije da bi se rizicima na ekonomičan način upravljalo, kako sada tako i u budućnosti. Arhus centri u Srbiji imaju veoma značajnu ulogu u stvaranju partnerstava i razvijanju rešenja za zelenu i mirnu budućnost. Agenda održivog razvoja 2030 je u fokusu našeg rada. Zagovaramo zelenu/održivu ekonomiju čiji rezultat dovodi do poboljšanja ljudskog blagostanja i socijalne jednakosti, a istovremeno smanjuje rizike po životnu sredinu. Uz podršku OEBS-a izrađene su tri publikacije koji jačaju participativno odlučivanje.
Pokrenuli smo zagovaračku kampanju o ulozi Arhus centara u promociji zelene ekonomske kulture u poslovnoj zajednici kroz održiva rešenja, zelene prakse i IT alate koji imaju za cilj ublažavanje uticaja klimatskih promena u Srbiji. Ponosni smo jer radimo na jačanju ''zelene svesti'' sarađujući sa različitim akterima. Naš cilje je jačnje zelenoj ekonomije, organske poljoprivrede, dekarbonizacije, prelazak na obnovljive izvore energije, ulaganja u solarne elektrane i druge čiste izvore energije. Kroz ovaj projekat Arhus centri u Srbiji skreću pažnju donosiocima odluka da je važna inkluzivnost i rodna ravnopravnost. Moramo raditi na postavljanju osnova za rodno osetljivo planiranje u sektoru zaštite životne sredine. Žene su važni nosioci promena u ovoj oblasti, borbi protiv klimatskih promena i procesima održivog razvoja.'' - rekla je Darija Šajin, autorka publikacije “Pregled ulaznih tačaka Arhus centara za promovisanje zelene ekonomske kulture među poslovnom zajednicom kroz održiva rešenja, zelene prakse i IT alate koji imaju za cilj ublažavanje uticaja klimatskih promena u Srbiji".
Deo publikacije se odnosi na održivu poljoprivredu čiji je sastavni deo organska proizvodnja koja se spominje u svim “zelenim dokumentima” od Ujedinjenih nacija i Evropske unije do Srbije, rekla je Snježana Mitrović iz Regionalnog Ahus centra Subotica i nastavila:
Na žalost u našoj državi se veoma sporo razvija. I pored odličnih podsticaja od strane države svega 0,6% poljoprivrednih površina je u organskoj proizvodnji. Podsticaji po hektaru u prošloj godini su iznosili 63.000,00 za najviše 20 hektara. Srbija ima oko 650 sertifikovanih operatera, odnosno oko 7.000 kooperanata u grupnoj sertifikaciji, a prema podacima krovne asocijacije Srbija Organika, 90% svega što proizvedu se izveze. I to za oko 69 miliona evra.
Primer svoje dobre prakse na okrugom stolu predstavio je organski proizvođač Sabolč Tružinski, Ekološko poljoprivredno gazdinstvo „Tružinski“, Bačka Topola i predsednik Udruženja odgajivača goveda podolske rase Srbije U organsku poljoprivredu ušao je pre 20 godina, kada je uzgajao 200 podolskih goveda. Sada ih ima svega 15, a fokus njegove proizvodnje poslednjih nekoliko godina su organska jaja. Njihova namera bila je da zatvore proces proizvodnje uzgojem autohtonog bilja i autohtonih životinja. Ipak, izazovzi su veliki, pa kako kaže, trebalo bi i kod nas primeniti praksu iz Evropske unije.
„Ako odete u neki trgovinski lanac, nema tamo naših domačih proizvoda, sve je uvezeno iz EU i smatram da to nije dobra praksa, trebalo bi da mi proizvođači imamo prioritet. U EU i drugim zemljama takođe i mnogo veće podsticaje imaju organski proizvođači nego kod nas, oni zato mogu da nas sa cenama stave u nezgodnu situaciju“ – priča Sabolč.
Na kraju su se učesnici uključili u diskusiju predlažući da se mnogo više govori u javnosti o značaju organskih proizvoda, da se uvodi u školske ustanove i bolnice, te iznađe način da se mnogo više poljoprivrednika opredeljuje za ovaj vid proizvodnje. Pojedinci su izneli zabrinutost o klimatskim promenama i stanju životne sredine i iskazali spremnost da se uključe u klimatske akcije. Međutim, bilo je i onih koji smatraju da naša privreda nije spremna da „ozeleni“ svoju proizvodnju i usluge.
Osim ove publikacije o zelenoj poslovnoj kulturi izrađene su još dve. U jednoj je tema u vezi aktivnog učešća građana, autorke Mirjane Drenovak Ivanović, redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Navedeni su konkretni primeri kada i kome se javnost može obratiti u skladu sa Zakonom o Arhuskoj konvenciji – pravo na informaciju i na učešće u odlučivanju u oblasti zaštite životne sredine, te pravo na pravnu zaštitu kada su prva dva stuba ugrožena.
I treći vodič obrađuje javne rashoda namenjenih zaštiti životne sredine sa preporukama kao što je predlog za formiranjem, bolje reći vraćanjem Zelenog fonda na svim nivoima. Autor je Bojan Cvijić, konsultant Arhus centra Novi Sad.
Okrugli sto je održan u okviru projekta Mreže Arhus centara Srbije pod nazivom: "Jačanje uloge Arhus centara u mobilizaciji podrške za negovanje "Zelene poslovne kulture" kroz participativno donošenje odluka.", koji se realizuje uz podršku Misije OEBS u Srbiji.
