Lokal mora razraditi mere za prilagođavanje klimatskim promenama
24.07.2024
Na lokalu se moraju utvrditi mere za prilagođavanje klimatskim promenama i uspostaviti kanali konunikacije sa javnošću. Ovo je u najkraćem zaključak ekološke panel diskusiju „Klimatske promene – menjaju ekološku svest javnosti“, održane 24. jula 2024. godine u okviru ECO DOX i debatnog programa 31. Palićkog festivala evropskog filma. Skup je organizovalo Udruženje TERRA’S u saradnji sa Regionalnim Arhus centrom Subotica u okviru projekta: „Klimatske promene – globalni fenomen sa uticajem na lokalu“ podržanog od strane Grada Subotice.
U uvodu je moderator, Snježana Mitrović, iz Udruženja TERRA’S istakla da tema ne može biti aktuelnija, jer se nalazimo u jednom od najtoplijih letnjih tropskih dana. Suočavamo se sa sušom, ali i olujama koje donese ogromne količine padavina u kratkom vremenskom periodu. Klimatske promene su i tekako vidljive, jer sve više utiču na naš svakodnevni život, ali ćemo tek osetiti posledice na naše zdravlje, životnu sredinu i ekonomiju. Klimatske promene jesu globalni fenomen, te se na nivou država, Ujedinjenih nacija i drugih svetskih organizacija rasparavlja o uzrocima i načinima za njihovo ublažavanje.
Upravo o usvojenim dokumantima govorila, Nataša Đereg, direktorica Centra za ekologiju i održivi razvoj CEKOR. Prošle godine Vlada Srbije je usvojila PROGRAM prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine u kome su definisane mere prilagođavanja (25 mera) na izmenjene klimatske uslove. Mere su odabrane na osnovu naučne analize uticaja klimatskih promena na sektore i sisteme, a u skladu sa zahtevima međunarodne zajednice. Takođe, u ovom dokumentu se povezuje oblast prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i smanjenja rizika od katastrofa, pa se i jedna od mera bavi izmenom postojeće metodologije za procenu rizika od katastrofa, tako da će ubuduće ova metodologija uzimati u obzir i klimatske promene (sa obaveznom primenom na svim nivoima vlasti). Vojvodina je regija koja je naročito pogođena klimatskim promenama, i nažalost sve više leti imamo ekstremne temperature i suše, a najteža posledica je ”bežanje” nivoa podzemnih voda, tj isušivanje bunara, kao na primer u selu Donji Tavankut. Ključni indikator uspešnosti buduće mitigacione i adaptacione borbe u Srbiji mora biti usaglašavanje svih projekata i mera- bilo u oblasti obnovljivih izvora, bilo industriji sa ambicioznim i snažnim ciljem očuvanja poljoprivrednog zemljišta poboljšanja njegovog kvaliteta i snažne erozione mere i dovođenje tj. podizanje nivoa podzemnih voda, očuvanje vlažnih staništa i izgradnja retenzija za vodu.
O aktivnostima na lokalu govorio je, Žika Reh, šef Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, u uvodnom izlaganju osvrnuo na istorijat upravljanja resursima na poručju Subotice i podsetio da je na ovim prostorima u prošlosti bilo mnogo više malih jezera, bara i močvara, koji su imali funkciju retenzija, kao prirodna zaštita od suša i poplava, ali da su tokom 19. i 20. veka tendencije bile takve da se sva vodna tela kanališu i isuše. Podsetio je i na veoma važna i danas retka vlažna staništa, plavne šuma i vlažne livade, koja još uvek postoje na našim zaštićenim područjima, ali su veoma ugrožena kako zbog klimatskih promena, tako i zbog nekontrolisanog korišćenja vodnih resursa. Kao pozitivan primer naveo je da Subotica već oko pola veka prečišćava svoje otpadne vode, koje se ulivaju u Palićko jezero, jer se još tada uvidelo da nije cilj da se vode samo odvedu, već se moraju zadržati na našem prostoru, što sa klimatskim promenama dobija sve veći značaj.
Komentarišući nacionalni Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023. do 2032. godine o kojem je govorila i ulogu i obaveze lokalnih samouprava u njegovom sprovođenju, naglasio je da je pozitivno što je ovaj važan strateški dokument donet i što je prepoznato da mere ublažavanja posledica klimatskih promena moraju da budu sastavni deo svih javnih politika na lokalu. Takođe, je predviđena izrada studije koja će razmatrati izmenu regulatornog okvira i javnih politika za jačanje zelene infrastrukture, što je veoma bitan korak, jer je sadašnji regulatorni okvir vrlo rigidan i ne ostavlja puno prostora za veće širenje zelenih površina, kako zbog načina korišćenja prostora, tako i zbog nemogućnosti obezbeđivanja održivog upravljanja zelenom infrastrukturom. Kao primer je naveo formiranje multifunkcionalnog zaštitnog pojasa oko Palićkog jezera koji, iako je bio uspešan, zahtevao je višegodišnje aktivnosti na proglašenju javnog interesa, ektproprijaciju svih parcela u priobalju i ulaganje značajnih finansijskih sredstava, pri čemu izazov ostaje kako će se u budućnosti finansirati njegovo održavanje. Zbog toga će promena regulatornog okvira, posebno kada su u pitanju zaštitni pojasevi, zaštitno zelenilo oko puteva, kanala i poljoprivrednih površina, imati veliki značaj u daljem razvoju zelene infrastrukture.
Vraćajući se na mere iz nacionalnog Programa, naglasio je i da, iako program predviđa mere podrške lokalnim samoupravama, važećim akcionim planom do 2026. godine nisu predviđena sredsva u budžetu za ove namene.
Žika Reh je istakao i značaj nacionalnog portala Digitalni atlas klime Srbije, koji je rađen uporedo sa Programom, a koji omogućava pregled istorijskih podataka temperature po lokalnim samoupravama, uz predviđanja temperature i padavina u budućnosti u zavisnosti od različitih "scenarija" buduće emisije ugljen-dioksida. Ovo predstavlja vrlo koristan alat da se prilikom planiranja i donošenja strateških dokumenata uzmu u ozbir i ovi parametri, jer kada donosimo neki plan moramo imati u vidu da uslovi u budućnosti neće biti isti, da je rast temperature neminovan i da se ne možemo ponašati kao da se ništa ne dešava.
Posećajući da mediteranska regija, Balkansko poluostrvo i Panonska nizija spadaju u najugroženija područja na celoj planeti kada je u pitanju rast prosečnih temperatura, posebno u letnjem periodu, naglasio je da ovo moramo shvatiti veoma ozbiljno i da vremena za dalje odlaganje sprovođenja neophodnih mera mera nema, ali da nam ova činjenica može doneti određenu prednost prilikom konkursa za međunarodne fondove.
O angažovanju IT sektora u Subotici učesnike je upoznao, Filip Budanović, projekt menadžer „IT Subotica 2030“ koji je istakao njihovu želju da naš grad postane jedan od IT centara, ali i mesto za bolji život i rad. Projekti su im prvobitno bili usmereni na obrazovanje, kulturu, uređenje grada, a potom se proširilo na zaštitu životne sredine. Prošle godine je kupljeno 20 mernih mesta postavljenih po celom gradu, a zatim su izradili platformu na kojoj običan građanin može da prati zagađenje vazduha u realnom vremenu. Trenutno su angažovani na razvoju aplikacije eko-volonter, nakon čeg će pristupiti izradi platforme dostupne svima preko koje će javnost moći da inicira i realizuje eko radne acije.
S obzirom da su klimatske promene za javnost još uvek nepoznanica, u Strategiji komunikacije za ovu oblast preporučeno je da se u koristi razumljiv jezik, a jedan od kanala komunikacije navedena je video-produkcija. O dokumentarnim filmovima govorio je, Predrag Bambić, filmski producent i snimatelj, ističući da je veoma teško doći do finansijskih sredstva, čak i od države za ovu vrstu filmova. Možda što su često kritični, a to mnogima ne odgovara. Međutim, od njih se ne odustaje i pored teškoća snimaju.
Na kraju je Čila Nemet, projekt menadžer Otvorenog univerziteta Subotica upoznala prisutne sa aktivnostima ove ustanove iz oblasti klimatskih promena preko o projekta: „2B - Budi svestan problema- budi deo rešenja“. Realizuje se sa partnerima Udruženje za zaštitu prirode i životne sredine CSEMETE iz Segedina i Udruženje za zaštitu životne sredine i prirode Vackor iz Opustasera u okviru Interreg VI-A IPA programa Mađarska-Srbija. Opšti cilj projekta je podizanje svesti šire javnosti o uzrocima i posledicama klimatskih promena, povećanje kapacitete ciljnih grupa kroz edukacije i promovisanje tranzicije ka klimatski neutralnoj ekonomiji i društvu otpornom na klimatske promene u cilju poboljšanja blagostanja ljudi, privrede i životne sredine. Organizacija namenskih edukativnih aktivnosti za poljoprivredne proizvođače, nastavnike, studente i širu javnost, razmena dobrih praksi kroz studijske posete, kreiranje posebnih informativno-edukativnih TV programa i video spotova za poljoprivrednike i mlade, organizovanje javnih kampanja širokog opsega koje ciljaju i dosežu do svih generacija doprinosi širenju znanja i efikasnom povećanju dostupnosti informacija javnosti, poljoprivrednicima i drugim zainteresovanim stranama o ovoj specifičnoj temi. Planirane aktivnosti će povećati pripremljenost pojedinca za posledice klimatskih promena i pružiti znanja o tome kako mogu doprineti smanjenju njihovog štetnog uticaja.
Nakon uvodnih izlaganja (koje možete pogledati na Youtube kanalu) usledila je diskusija. Pojedini učesnici smatraju da nam zbog klimatskih promena sledi borba za obradivo zemljište i vodu, te da je prioritet zaštititi plodnost tla i očuvanje vodnih resursa za piće i navodnjavanje. Diskutanti su se osvrnuli i na značaj očuvanja biodiverziteta za opstanak života, ali su sugerisali da se sa više sredstava podrži ugradnja solarnih panela. Shvatajući važnost zelenila, bilo je predloga da lokalna samouprava odlukama obaveže investitore da grade energetski efikasne objekte sa zelenim krovovima i obaveznim zelenim površinama kako je to nekada bilo. Negodovalo se zbog neizgrađene vodovodne i kanalizacione infrastrukture, posebno u prigradskim naseljima što je nepojmljivo za 21. vek. Bilo je pitanja šta je sa Palićkim jezerom, jer posle velikih ulaganja, voda u IV turističkom sektoru i dalje nije za kupanje. Naglašeno je da lokalna samouprava treba da razradi mere za prilagođavanje klimatskim promenama u čijem donošenju se moraju uključiti eksperti, od urbanista, agronoma, inženjera hortikulture do arhitekata, biologa i drugih struka. Naravno svoj doprinos i dalje će pružati civilni sektor, posebno pri edukaciji i informisanju javnosti kako da se adaptiraju i ponašaju u ekstremnim uslovima.
