Anketno istraživanje o otpadu
06.12.2011
Anketnim istraživanjem o problemu otpada obuhvaćeno je 200 ispitanika u Subotici sprovedenim u okviru projekta „Zelene zgrade“. Postavljeno im je 18 pitanja, a na 19. su mogli da daju svoje komentare i predloge.
Prema polnoj strukturi u anketi, većina su žene (69,82%) koje su mnogo više zainteresovne za očuvanje životne sredine, odnosno, ekološke teme, od muškaraca (30,18%). Najveći broj učesnika, čak 59,30% ima od 40-59 godina starosti, što znači da su u zreloj dobi i smatraju da imaju svoje mesto i ulogu u rešavanju problema životne sredine. U pogledu stanovanja, blagu prevagu imaju ispitanici iz individualnih stambenih kuća (54,75%) u odnosu na one iz kolektivnog stanovanja, odnosno, višespratnica, čime su već stvoreni uslovi za kompostiranje. Međutim, i žitelji višepratnica pokazuju interesovanje za ovaj vid reciklaže organskog otpada, ali očekuju, kako se većina izjasnila, od javnih komunalnih preduzeća da im stvore pogodne uslove za ovu delatnost. Među ispitancima je više od jedne četvrtine, 26,87% onih, koji nemaju posao, čime se stvara mogućnost njihovog angažovanja na velikim organizovanim kompostištima, u čemu mogu da posluže iskustva drugih.
Sledeći set pitanja odnosio se na prikupljanje, razvrstavanje i odlaganje, odnosno, zbrinjavanje otpada. Na pitanje, da li se u njihovoj porodici, na radnom mestu ili u školi vodi računa o smanjenju otpada, čak 61,43% je odgovorilo negativno, ali bi želeli da se obezbedi organizovano sakupljanje sekundarnih sirovina. Njih 27,57% sakuplja neku od sirovina, kao što su papir i staklo, a nešto više od 11% uopšte ne vodi računa o otpadu, što treba da bude ciljna grupa za buduće promotivne akcije i edukaciju. Većina ispitanika, 91,26%, opravdali bi povećanje kazni za sve, koji nekontrolisano odlažu otpad, pogotovu za one, koji bacaju smeće kroz prozor ili stvaraju divljie deponije. Ovo je jasan signal i lokalnoj samoupravi da pooštri kazne oko suzbijanja nekontrolianog odlaganja otpada. Ovome će sigurno da doprinese i komunalna policija.
Međutim, oni, koji su protiv kazni, njih 8,74%, smatraju da nadležni treba da donesu odgovarajuća rešenja za poboljšanje odlaganja otpada, Ipak, njih 94,12% su potvrdno dogovorili na 7. pitanje, gde se tražio odgovor, da li bi podržali inicijativu za mogućnost razvrstavanja otpada. Više od polovine ispitanika, na pitanje, da li znaju da postoje otkupne stanice za sekundarne sirovine, odgovorilo je potvrdno.
Odgovorni bi trebalo da se zabrinu nad rezultatom odgovora dobijenog na 9. pitanje, iz kojeg se jasno vidi da 53,41% ispitanika nikada nije učestvovalo ni u jednoj ekološkoj akciji. Ekološke organizacije su uspele da animiraju samo 5,17% ispitanika, mesne zajednice tek nešto više od 12%, ali su bili aktivniji u zgradama ili svojim ulicama, skoro 23 %.
Kada je reč o kompostiranju, visok procenat je onih, koji su ili bi počeli sa kompostiranjem, čak 46,16%, a 32,13% je onih, koji bi kompostirali u slučaju da im se obezbedi komposter, a samo je njih 21.71%, dalo negativan odgovor. Na pitanje, da li su u blizini mesta stanovanja, škole ili posla, uočili divlju deponiju, 68.11% je odgovorilo potvrdno. Njih 42,59% bi problem sa otpadom prijavilo ili JKP “Čistoća i zelenilo”, komunalnoj policiji ili ekološkoj inspekciji. Mali procenat bi se obratio za pomoć Arhus centru, dok Kontakt centar 024 niko nije ni spomenuo, a to je pravo mesto za prijavu ovih problema. Ta činjenica upućuje na to da se u narednom periodu mora sprovesti sveobuhvatnija medijska i javna kampanja. Uočljiv je visok procenat onih, koji to ne bi prijavili, a takvih je čak 57,41%. Od gradske uprave, 92,37% ispitanika očekuje da rešava probleme vezane za otpad, kao što su sanacija gradske deponije ili uklanjanje divljih deponija.
Skoro 59,16% učesnika u anketi je u poslednjih nekoliko meseci iz medija informisano o projektu “Zelene zgrade”, ali prednjači televizijski program sa skoro 43%. Od onih, koji su pozitivno odgovorili na prethodno pitanje, 97,19% je za to da nevladine ekološke organizacije treba češće da realizuju slične projekte. U rad JP “Regionalna deponija” upućeno je njih 51% (spominju izložbu fotografija, tv spotove, ali ne znaju ništa o poslovima oko traženja lokacije i izgradnje regionalne deponije). Ako bi bila dostupnija, zakonsku regultivu bi proučavalo čak 65% ispitanika. Ovo je izuzetno značajan podatak za Arhus centar koji raspolaže sa bibliotekom ekoloških naslova i arhivom zakonskih akata.
Devetnaestim pitanjem anketnim ispitanicima je, zapravo, dat prostor za komentare. Zabeleženo je da bacanje smeća treba rigorozno kažnjavati. Što više postavljati kontejnere za staklo, papir, limenke i plastiku. Povećati informisanje i edukaciju građana o otpadu. Mnogi smatraju da se mora voditi više računa o higijeni grada. Sugeriše se organizovanje programa na lokalnom nivou u koje treba uključiti građane različite dobi. Međutim, većina je podvukla rešavanje problema otpadnih voda Palićkog jezera.
Njih 71% nije imalo nikakav komentar, dok je 29% dalo kratke navode iz kojih su se mogle pročitati pohvale za realizaciju, te podršku ovakvim i sličnim akcijama, a s druge strane i nezadovoljstvo zbog neispunjenih obećanja koja su neki političari davali u predizbornim kampanjama, jer se teme iz oblasti zaštite životne sredine, nažalost, koriste samo u svrhe političkog marketinga. Značajno je da razdvajaju rad resornog ministarstva od lokalnog nivoa, dajući prednost republici (akcija „Očistimo Srbiju”, usaglašavanje domaće sa zakonodavstvom EU itd. Uz permanentnu edukaciju i brže rešavanje ekoloških problema i građani bi imali drugačiji, pozitivniji odnos prema očuvanju sopstvene životne sredine.
ANALIZA ANKETE O PROBLEMU OTPADA
NAMENJEN GRAĐANIMA SUBOTICE
Anketirano: 200
1. Pol:
1. ženski 69,82%
2. muški 30.18%
2. Starost:
1. do 19 godina 15,49%
2. od 20 do 39 19,14%
3. od 40 do 59 59,30%
4. više od 60 godina 6,07%
3. Zaposlenost/školska sprema:
Zaposlenost:
1. zaposlen 51,43%
2. nezaposlen 26,87%
3. penzioner 8,5%
4. učenik / student 13,2%
Školska sprema:
1. osnovna 22,53%
2. srednja ili zanat 53,27%
3. viša ili visoka 15,26%
4. ostalo: 8,94%
4. Stanovanje:
1. višespratnica 45.25%
2. individualna stambena kuća 54,75%
5. Da li se u Vašoj porodici, na radnom mestu ili školskoj ustanovi vodi računa o
smanjenju količine otpada:
1. da, prikupljamo stari papir ili staklo 17,11%
2. da, nešto drugo (kompos, plastika) 10.46%
3. ne, ali bi želeli da se obezbedi organizovano sakupljanje sekundarnih sirovina
61,43%
4. ne, uopšte ne vodimo računa o otpadu 11%
6. Da li bi opravdali povećanje kazni, odnosno strožiju kaznenu politiku za one
koji nekontrolisano odlažu otpad (bacanje smeća kroz prozor, stvaranje divljih
deponija i sl.):
1. da, obavezno 91,26%
- ne, dok se 8,74%
- ne donesu neka rešenja za poboljšanje odlaganja otpada
- ne poboljšaju uslovi za odlaganje otpada
- ne dotiče me ova tema
- ne dok se ne obezbede kontejneri za staklo, papir itd.
7. Da li bi podržali inicijativu pružanja mogućnosti opredeljivanja za razvrstavanje otpada?
Nižom cenom odvoženja otpada stimulisati one koji razvrstavaju otpad, za razliku od onih
drugih kojima bi se povećale cene komunalnih usluga.
1. da 94,12%
2. ne 5,88%
8. Dali ste čuli za otkupne stanice za sekundarne sirovine, gde možete odneti Vaš
razvrstan otpad ( plastika, papir…..) i da za to možete dobiti novčanu naknadu?
1. da 56,55%
2. ne 43,45%
9. Da li ste Vi lično učestvovali u nekoj akciji, raspravi ili na drugi način na temu otpada:
1. da, u organizaciji nevladine ekološke organizacije 5,17%
2. da, u mesnoj zajednici 12%
3. da, u zgradi ili ulici 15,47%
4. da, u organizaciji komunalnog preduzeća 5,2%
5. da, pismom opštini ili medijima 3.66%
6. da, ostalo 5,09%
- rasprava na regionalnom nivou (SBO) ( 2,09%)
- školi (3%)
7. ne, nikada 53,41%
10. Da li biste počeli sa kompostiranjem:
1. da 46,16%
2. da, samo ako mi se obezbedi komposter 32,13%
2. ne 21,71%
11. Da li ste u blizini Vašeg mesta stanovanja, posla ili školske ustanove primetili divlju
deponiju (izuzimajući otpad oko kontejnera koji bi se, takođe, mogao svrstati u
ovu kategoriju):
1. da 68,11%
2. ne 31.89%
12. Da li znate kome i gde se mogu prijaviti problemi sa otpadom:
- da 42,59%
- JKP''Čistoća i zelenilo'' (23,80%)
- komunalnoj policiji (12,18%)
- inspektoru ekologije (5,11%)
- Arhus centru (1,50%)
2. ne 57,41%
13. Smatrate li da bi Gradska uprava među prvim, prioritetnim problemima trebalo da
rešava otpad (sanacija gradske deponije, uklanjanje divljih deponija i sl.):
- da, obavezno 92,37%
- ne, već problem 7,63%
- da se prepusti prirodi (1,01%)
- kriminal (1,35%)
- reda i rada (4,58%)
- Palićko jezero (0,69%)
14. Da li ste poslednjih meseci čitali, čuli ili videli televizijske, radio spotove,
emisije ili članke u novinama o otpadu u okviru projekta „Zelene zgrade'':
- da, (navedite gde) 51,29%
- Yu eco rtv (29,21%)
- Televizije (K23, Citytv) (2,57%)
- Internet (11,15%)
- Radio (8,36%)
2. ne 48.71%
15. Ako ste pozitivno odgovorili na prethodno pitanje, smatrate li da bi nevladine
ekološke organizacije trebale češće realizovati slične projekte javnih i
medijskih kampanja o otpadu?
- da 97,19%
2. ne 2.81%
16. Da li ste upućeni u rad Javnog Preduzeća “Regionalna deponija”?
1. da 51%
2. ne 49%
17. Da li ste čuli da je Skupština Republike Srbije u maju 2009. godine usvojila set tzv.
“zelenih zakona” (Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu)?
1. da 43%
2. ne 57%
18. Ako bi bio dostupniji tekst zakonske regulative da li bi detaljnije proučavali date članove
i dužnosti lokalne samouprave?
1. da, da bi se informisao/la 65%
2. ne , ne interesuje me 35%
19. Ako imate da dodate nešto na ovu temu, a što Vas nismo pitali, molimo Vas
da to formulišete kratko i jasno:
- Bacanje otpada rigorozno kažnjavati !
- Rešavati problem otpadnih voda i Palićkog jezera.
- Da se postavi više kanti za smeće gde je veća frekvencija ljudi, kao što je Buvljak.
- Povećati informisanje i edukaciju gradjana o otpadu.
- Voditi više računa o higijeni grada.
- Otpad je problem vlasti.
- Postaviti kontejnere za staklo, papir i plastiku na još meta u gradu.
- Mislim da bi se bacanje otpada svuda gde nije predvidjeno trebalo rigorozno
kažnjavati, jer inače nema vajde od ekoloških emisija.
- Treba raditi na edukaciji i informisanju gde se mogu prijaviti divlje
deponije ili onaj ko izbacuje smeće
- Treba intezivirati ovu temu, ne samo NVO već i lokalna samouprava.
- Treba organizovati programe na lokalnom nivou sa uključivanjem građana svih doba.
