Jačati kapacitet eko-udruženja
09.03.2012
Više od trideset predstavnika ekoloških organizacija i lokalnih samouprava iz Sombora, Apatina, Vrbasa, Kikinde i Subotice okupili su se u petak, 9. marta, na Otvorenom univerzitetu u Regionalnom Arhus centru Subotica. Tema susreta je bila da se predlože prioritetne oblasti za projekte čiji su nosioci nevladine ekološke organizacije (udruženja građana), a koji će se sufinansirati preko javnih konkursa u 2012. godini iz budžeta Republike Srbije preko Fonda za zaštitu životne sredine i Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, ali i iz Fondova zaštite životne sredine lokalnih samouprava.
Pozdravljajući prisutne, Pavle Budinčević, programski direktor Otvorenog univerziteta, je predstavio rad Arhus centra, te pozvao učesnike na konstruktivnu raspravu, ističući da su rukovodioci Fonda za zaštitu životne sredine RS inicirali ovaj susret da bi od ekoloških udruženja dobili povratnu informaciju o kriterijumima i prioritetima za sufinansiranje, i na taj način načinili korak ka jačanju drugog stuba Arhuske konvencije (učešće javnosti u donošenju odluka u vezi sa životnom sredinom).
U uvodu je rukovodilac Arhus centra, Snježana Mitrović, istakla da je Vlada Srbije u februaru donela Uredbu o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa udruženja, kojom se, između ostalog, sredstva mogu dodeljivati samo na osnovu javnog konkursa i tačno utvrđenih kriterijuma. Fond, resorno ministarstvo i pojedine lokalne samouprave, poput GU Subotica, su i do sada dodeljivali sredstva na osnovu konkursa, što je za pohvalu. Međutim, postavlja se pitanja kako odrediti oblasti koje bi imale prednost u podršci.
U raspravi su svi učestvovali i predalagali su različite oblasti: od biološke raznovrsnosti, otpada, pošumljavanja, organske poljoprivrede do obrazovanja, vaspitanja i lobiranja, odnosno obezbeđivanja uslova za primenu zakonskih akata, učešća javnosti u odlučivanju i informisanje, što predstavlja implementaciju Arhuske konvencije.
Nakon dvočasovne debate zaključeno je da se zadrži širok spektar tema, ali da se posebno obrati pažnja na to da li je u pitanju umrežavanje i da li ima status „pilot projekta“. Sugerisano je da se prilikom utvrđivanja kriterijuma odrede maksimalna i minimalna sredstva koja mogu biti dodeljena po jednom projektu, a da se u budžetu prihvate i tzv. indirektni troškovi (režijski: struja, kancelarijski materijal, zakup prostora i sl.), u cilju jačanja kapaciteta civilnog sektora. Predloženo je da obezbeđivanje sopstvenih sredstava ne iznosi više od 5 do 20%, kao što je slučaj kod donatora poput Evropske unije. Jedan od zaključaka se odnosi i na to da tokom cele godine u Fondu za zaštitu životne sredine bude otvoren konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje projekata koja su podržana od strane inostranih donatora. Takođe, je zatraženo da se ubuduće prihvataju troškovi plata zaposlenih, a ne samo honorari.
Opšta ocena predstavnika lokalnih samouprava je da su im ekološke organizacije od velike pomoći u sprovođenju zakonom utvrđenih delatnosti.
Istovremeno se sastanak održavao i u Regionalnom Arhus centru Novi Sad, te će se nakon objedinjavanja predloga sačiniti zajednički zaključak koji će biti upućen na adrese različitih „izvora finansiranja“ od lokalnog, preko pokrajinskog do republičkog nivoa.
