Srbija radi na uspostavljanju trgovine gasovima sa efektom staklene bašte do 2016.
30.03.2012
Srbija će do 2016. godine početi da primenjuje Direktivu Evropske unije o trgovini gasova sa efektom staklene bašte, najavio je ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić na otvaranju regionalnog seminara o klimatskim promenama u Beogradu, objasnivši da je suština naše borbe protiv klimatskih promena manja potrošnja energije u domaćinstvima i industriji, a istovremeno veća proizvodnja energije iz obnovljivih izvora.
- Klimatske promene su oblast koja će uticati na 450.000 porodica u Srbiji koje se bave poljoprivredom, zato što spadamo u region ugrožen klimatskim promenama. U borbi protiv klimatskih promena, ispunjen je značajan deo obaveza u oblasti zaštite životne sredine koje je neophodno ispuniti u procesu približavanja EU. Srbija još uvek nema obavezu kvantifikovanog smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali u toj oblasti u mnogim segmentima ne zaostaje u odnosu na zemlje članice i sarađuje sa EU - naveo je ministar Dulić.
Kako je objasnio, Srbiju očekuju velike investicije u energetskom sektoru i u oblasti zaštite životne sredine, posebno u oblasti upravljanja otpadom. U okviru Nacionalne strategije za aproksimaciju u oblasti životne sredine, kazao je ministar Dulić, izračunati su troškovi u mnogim oblastima zaštite životne sredine, između ostalog i u oblasti životne sredine.
- Većina tog novca će biti obezbeđena iz evropskih fondova, iz različitih vrsta projekata koje odobravaju razvijene i bogate zemlje, pomažući zemljama poput naše da se u transferu tehnologija obezbede mehanizmi za smanjenje emisije gasova. Ne možemo precizirati kolika su ta sredstva, ali možemo reći da su značajna i da će biti usmerena u najkritičnije oblasti: transport, kvalitet goriva, upravljanje deponijama, energetsku efikasnost u zgradarstvu i industriji, kao i u obnovljive izvore - objasnio je ministar Dulić, dodavši da je u planu donošenje strategije smanjenja gasova sa efektom staklene bašte u sektorima.
Prema njegovim rečima, procene svetskih naučnika pokazuju da ne bi trebalo potcenjivati posledice klimatskih promena, zbog čega je neophodno intenzivno raditi na borbi protiv klimatskih promena, uvođenjem novih standarda, unapređenjem tehnologija, modernizovanjem industrije.
Srbija ima dobro zakonodavstvo u oblasti klimatskih promena, ali su ključni izazov kapaciteti za realizaciju tih zakona, ocenio je šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer.
- Srbija ima dobro zakonodavstvo, ali to nije dovoljno. Važni su kapaciteti za realizaciju ovih zakona. To je ključni izazov za Srbiju. Srbija, koja je nedavno postala kandidat za članstvo u EU, u narednom periodu moraće da razmišlja o borbi protiv klimatskih promena, a u tome će imati podršku i pomoć Unije. EU već godinama radi na smanjenju emisije gasova i pokušava da u taj proces uključi i susedne zemlje, među kojima i Srbiju, ali i velike države poput SAD, Rusije i Kine. Ono što očekujemo od Srbije jeste da prihvati iste vrednosti, što znači da ima jasnu politiku u oblasti klimatskih promena", kako bi doprinela smanjenju emisije gasova i povećanju energetske efikasnosti većim korišćenjem biomase, solarne energije i hidroenergije - istakao je Dežer.
On je ukazao da će sprovođenje takve politike doneti Srbiji nove investicije i nova radna mesta.
Direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Milica Delević istakla je da je veoma važno usaglašavanje propisa u oblasti životne sredine sa standardima EU, podsetivši da je cilj Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju da sve strane u okviru političkog dijaloga približavaju stavove o važnim međunarodnim pitanjima, uključujući klimatske promene.
- Jedan od načina privlačenja investitora primena evropskih standarda u svim oblastima, a naročito u privredi. Ukoliko se proces harmonizacije propisa nastavi, Srbija bi bila u poziciji da, srednjoročno, preuzme obaveze iz članstva u skoro svim oblastima pravne tekovine. Potpuna usklađenost s pravnim tekovinama EU u oblasti klimatskih promena može biti dugoročna, što zahteva investicije i saradnju svih državnih organa na tom planu. Vlada Srbije usvojila strategiju za aproksimaciju u oblasti životne sredine, a da će izazov u narednom periodu biti izrada višegodišnjih planova za finansiranje projekata - objasnila je direktorka Delević.
Šef Odseka za međunarodne i međuinstitucionalne odnose Generalnog direktorata Evropske komisije za klimu Lorans Graf, podsetila je da je prošle godine povećan broj ektremnih vremenskih prilika širom sveta i da će posledice toga osetiti čitava ekonomija, a posebno industrija i poljoprivreda.
Srbija je, kao i ostale zemlje, pogođena posledicama klimatskih promena i spremna je da uđe u borbu protiv njih, a EU je spremna da joj u tome pomogne i da je podrži, poručila je ona.
Klimatske promene su globalni problem čije posledice pogađaju privrede svih zemalja, a Srbija će u borbi protiv klimatskih promena imati podršku EU, zaključeno je na seminaru:"Mogućnosti, prednosti i izazovi politike i zakonodavstva EU u oblasti klimatskih promena". Seminar je organizovalo Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja u saradnji sa Delegacijom EU i pod okriljem projekta Regionalna mreža za pristupanje u oblasti zaštite životne sredine (RENA), koji finansira Evropska komisija.
