Na Svetski dan životne sredine u Pančevu bolje ali nedovoljno dobro
05.06.2012
U svetu i kod nas danas se obeležava Svetski dan životne sredine. Jedno od mesta koje dugo trpi zagađenje jeste i Pančevo. U ovom gradu stanje životne sredine još uvek nije dobro ali je bolje nego ranijih godina .
U izgradnju savremenih ekološki prihvatljivih postrojenja u rafineriji uloženo je oko 65 miliona evra a planirano je još 55 miliona. I monitoring sistem ima značajnog udela u smanjenju aerozagađenja jer je hemijska industrija u obavezi da prati rezultate sa mernih mesta i prilagođava rad vremenskim uslovima.
Visoke satne vrednosti pojedinih zagađujućih materija kao što je bio nagli skok benzena na 1.000 mikrograma po metru kubnom krajem prošle godine sve ređe se dešavaju. Ipak, situacija je daleko od zadovoljavajuće pogotovo kada su nepovoljni vremenski uslovi.
Problem predstavljaju i ložišta, saobraćaj, deponije, zagađen Tamiš. Da bi se popravilo stanje životne sredine potrebno je pored modernizacije fabrika završiti i gasifikaciju grada. Jedno od rešenja je i zelena ekonomija. Pionirski poduhvat ostvario je Bis reciklažni centar. U planu je i veća potrošnja biomase.
Pomaka svakako ima ali za građane koji već dugo trpe zagađenje to je nedovoljno i potrebno je još mnogo vremena da Pančevo postane čist grad.
U "zelenoj ekonomiji" posao za 50.000 ljudi
U Beogradu je danas održana konferencija o značaju "zelene ekonomije" na kojoj je ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić izneo procenu da bi u toj oblasti u naredne četiri godine moglo da se zaposli 50.000 građana.
Ministar je na skupu pod nazivom "Zeleni svet-zelena Srbija" rekao da je u oblasti reciklaže, upravljanja otpadom, kao i obnovljivih izvora energije u poslednje četiri godine zaposleno je 10.000 ljudi.
Dulić je na konferenciji kazao da bi u naredne četiri godine ako se nastavi dosadašnjim tempom i ako se iskoriste svi potencijali, u oblasti obnovljivih izvora energije i energetskoj efikasnosti moglo da se zaposli 30.000 ljudi, a u oblasti upravljanja otpadom, održivog turizma i održive poljoprivredne proizvodnje oko 20.000 njih.
On je pozvao građane da uzmu učešće u Velikom spremanju Srbije 9. juna i podsetio da "zelena ekonomija" treba da ima ključno mesto u razvoju sveta.
Ministar je naveo da je proteklih godina u oblasti životne sredine obavljeno dosta posla i da su načinjeni veliki pomaci, ali da je preostalo još dosta posla kako bi ona postala grana od koje će svako ko se njom bavi imati koristi.
Prema njegovim rečima, rezultati se ogledaju u tome što je povećan nivo reciklaže automobilskih guma, elektronskog i električnog otpada, PET-a, hartije...
Kako je kazao i narednih godina i u toj oblasti mogao bi da se napravi veliki iskorak.
"Recikliramo manji procenat otpada koji načinimo, ali recikliramo sve što sakupimo" kazao je Dulić.
Takođe je podsetio da je prema Nacionalnoj strategiji do 2030. godine potrebno oko 10 milijardi evra za implementaciju propisa u oblasti zaštite životne sredine.
On je rekao da bi životnu sredinu trebalo učiniti bezbednom budući da je pojava mnogih hroničnih bolesti posedica lošeg upravljanja i zaštite životne sredine.
Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer rekao je da je važno da se u narednom periodu razmišlja o očuvanju i zaštiti voda budući da veliki broj dece širom sveta umire bas zbog nedostatka pristupa pijaćoj vodi.
On je rekao da je problem i to što su neke vrste ugrožene, kao i da je oko 88 odsto ribljeg fonda ugroženo, a da je veliki broj prevremene smrti uzrokovan zagađenjem i lošim kvalitetom vazduha.
Dežer je rekao da je Srbiji potrebno 10 milijardi evra da bi se dostigli standardi EU, kao i da se trećina zakonodavstva EU odnosi baš na oblast ekologije.
Zato je potrebna pomoć privatnog sektora, rekao je Dežer podsećajući da je EU tokom protekle decenije uložila 500 miliona evra za sprovođenje različitih projekata u oblasti zaštite životne sredine.
Takođe je kazao da je Srbija učinila velike napore na usaglašavanju zakona sa propisima EU, unapređenju kapaciteta za sprovođenje zakona, a da veliki doprinos daju i nevladine organizacije i sami građani.
Pomoćnik ministra životne sredine Nebojša Pokimica rekao je da procene pokazuju da bi do tri odsto BDP moglo da služi samo za zaštitu životne sredine i da će godišnje između 200 i 400 miliona evra biti potrebno da se obezbedi do 2024. godine za sprovođenje projekata.
Na skupu "Zeleni svet'-Zelena Srbija" predstavljeni su brojni projekti koji se sprovode u Srbiji u oblasti životne sredine.
