Finansiranje životne sredine
26.06.2012
Neophodna je nova javna politika u oblasti životne sredine, jedan je od zaključaka iznetih na sednici Radne grupe „Životna sredina” Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji koja je održana u utorak, 26. juna u Narodnoj skupštini Republike Srbije u Beogradu. Tema sednice je bila: Finansiranje zaštite životne sredine na nacionalnom i lokalnom nivou.
Na skupu se čuo podatak da se u Srbiji izdvaja svega 0,3% BDP za zaštitu i unapređenje životne sredine, dok su npr. zemlje poput Rumunije ili Bugarske u istom statusu u pridruživanju EU odvajale 1,5 – 2,5%. Iz resornog ministarstva su ukazali na nepoštovanje pravnog okvira od strane pojedinih lokalnih samouprava, tako da se ne formiraju eko-fondovi, ne utvrđuju programi i ne prosleđuju izveštaji o utrošenim sredstvima.
Među uvodničarima je bila i, Snježana Mitrović, koja je na iskustvu Udruženja TERRA’S i Regionalnog Arhus centra Subotica izvestila o saradnji civilnog sektora sa nadležnim organima u izradi i implementaciji akata kojima se reguliše oblast njihovog finansiranja.
Na početku je ukazala na apsurd da nema zvanične informacije koliko je eko-NVO u Srbiji, iako su upisane u APR. Prema registru Ekološkog pokreta Odžaka, ima ih 1500, a u Vojvodini 188, podatak je Pokrajinskog sekretarijata za ekologiju. Procenjuje se da je aktivno svega 10 -15%.
Konstatovala je da je formiranjem eko-fondova na svim nivoima, poboljšano finansiranje udruženja građana, ali je upućeno niz zamerki na uslove i konkursne kriterijume. S tim u vezi su eko NVO, pre svega iz Vojvodine, okupljene oko Arhus centara Subotice i Novog Sada predložile da se ne određuju prioritetne oblasti za podršku, ali da se prednost da umreženim organizacijama i „pilot projektima“.
U cilju jačanja kapaciteta civilnog sektora sugerisano je da se u budžetu prihvate i tzv. indirektni troškovi (režijski: struja, kancelarijski materijal, zakup prostora i sl.), a da prihvatljivi troškovi budu i delovi plata zaposlenih, ne samo honorari. Posebno obratiti pažnju na sufinansiranje onih projekata NVO koje je podržala Evropska unija ili drugi strani donatori, jer je njihova realizacija značajna ne samo sa aspekta zaštite životne sredine, već i ekonomskog razvoja.
Prema rečima, Snježane Mitrović, primedbe i predloge za poboljšanje uslova finansiranja prosleđene su na nekoliko adresa, a sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom je dogovoren sastanak na kojem će se razmatrati mogućnost izmene dela Uredbe Vlade Srbije o finansiranju udruženja građana koji se odnosi na dokumentaciju i kvartalno izveštavanje.
Sednica je jedna od aktivnosti projekta „Znam kako da delujem” koji sprovodi Evropski pokret u Srbiji u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, Centrom za razvoj građanskog društva PROTECTA i organizacijom UNECOOP, a uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu. Cilj projekta je poboljšanje i povećanje učešća civilnog društva u procesima donošenja odluka u oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou u procesu evropskih integracija kroz program obuka namenjenih jačanju kapaciteta organizacija civilnog društva.
