Javna rasprava o regionalnoj deponiji
29.06.2012
U prostorijama Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine u Novom Sadu je u sredu, 27. juna, organizovana javna rasprava na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta: Izgradnja Regionalne deponije u Subotici. Pored predstavnika lokalnih samouprava Subotice i Kanjiže, među učesnicima su najbrojnije bile ekološke organizacije: Centar za ekologiju i održivi razvoj CEKOR, Udruženje TERRA’S i Regionalni Arhus centar iz Subotice.
U uvodu je, Ljubica Žunić, članica projektnog tima „Hidrozavoda DTD“ ukratko predstavila Studiju koju su radili sa ekspertima angažovanim od strane EU. Mišljenja je da je tehničko rešenje dobro odrađeno i da se suštinski vidi koje mogućnosti su odabrane i kako će funkcionisati rad na regionalnoj deponiji. Kao najbolje rešenje za prečišćavanje otpadnih, ocednih voda izabrana je reverzsna osmoza. Podsetila je da su za vreme izrade idejnog plana, obišli nekoliko deponija u Evropi da bi našli najbolja rešenja, posebno za procedne vode i kompostiranje.
Stručni saradnik u Službi za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, mr Gordana Gavrilović, iz Gradske Uprave Subotica, smatra da je Studija trebala da bude dokument sa konačnim tehničko-tehnološkim rešenjima, opisom izabranih tehnologija i načina rada. Studija, takođe, treba da sadrži tačno mesto i vreme merenja i monitoring, te definisanih parametara koji će proisteći iz određenih procesa. Njena primedba se odnosila i na neažurnost pravnih akata i literature i nedostatak referenci podataka, a ukazala je i na razlike između Studiji opravdanosti i u Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu.
Njene primedbe je prokomentarisala direktorica „Regionalne deponije“ d.o.o. Subotica, Andrea Kikić, da je studija obimna i da obrađuje različite faze izgradnje, jer lokacijske dozvole važe kraći vremenski period nego što je potrebno za izgradnju svih objekata. Zato je izgradnja tela deponija podeljena u više faza.
Na javnoj raspravi, direktor udruženja CEKOR- Centar za ekologiju i održivi razvoj, Nataša Đereg, je iznela sledeće komentare sačinjene u okviru konzorcijuma projekta „Ka Zajednicama koje recikliraju u Osječko baranjskoj županiji i Severno bačkom okrugu”:
Smatra da nije dovoljno jasno naznačeno koja je izabrana opcija za prečišćavanje procednih voda, te je čitalac u zabuni. Stoga, CEKOR predlaže da se u svim delovima teksta gde se navodi prečišćavanje procednih voda, napiše i istakne šta je odabrana opcija i zašto. Ona je, takođe, istakla da nije jasan odabir kriterijuma za odabir najbolje opcije i sistem bodovanja predloženih opcija, jer je na primer opcija a) Kompletno postrojenje za prečišćavanje procednih voda na lokaciji deponije postupkom reversne osmoze daleko ekološki najprihvatljivija, a dobila je male ocene baš po ekološkim kriterijumima. Dobijen je odgovor da je upravo reversna osmoza izabrana opcija, te da se komentar prihvata i da će se to i naglasiti u Studiji.
Dalje, u pogledu biološkog tretmana otpada, gde je izabrana opcija kompostiranje, CEKOR smatra da je odabir tehnologije vođen isključivo ekonomskim razmišljanjem, bez šire perspektive zaštite životne sredine kako zahteva EU Okvirna direktiva o otpadu. Ovde je dat predlog da se ukoliko je moguće, ostavi prostor za nadogradnju u budućnosti prema anaerobnom tretiranju otpada koje ima apsolutno pozitivan uticaj po životnu sredinu u pogledu emisija gasova sa efektom staklene bašte u odnosu na kompostiranje.
Kao poslednji predlog, navedeno je da će Srbija na svom putu ka EU, morati dostići određene obavezne stope reciklaže, te da je nužno da autori Studije i to uzmu u obzir, jer će ova obaveza ostati, iako će verovatno doći do manjih pomeranja rokova za Srbiju.
Nakon svih izlaganja, Nataša Đereg, je upitala kako i na koji način će zainteresovana javnost moći videti izmenjenu i dopunjenu Studiju shodno primedbama sa javne rasprave i od strane Tehničke komisije, jer po Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu to nije obaveza. Na ovo je reagovala, Andrea Kikić, direktorica „Regionalne deponije“ d.o.o. Subotica, te odgovorila kako je u planu javno predstavljanje konačnog izgleda ove Studije i samog projekta u dogovoru sa Regionalnim Arhus centrom u Subotici.
Primedbe iz su dale mlade saradnice Regionalnog Arhus centra, Andrea Požar i Leona Mezei. Andrea Požar je istakla značaj fitoremedijacije, s obzirom na činjenicu da su četinarske vrste vrlo osetljive na aerozagađenje, predlaže se razmatranje moguće opcije sađenja hiperakumulatornih biljaka kao što su topole (Populus sp.,) i vrbe (Salix), u zelenom pojasu oko deponije. Navedene biljne vrste zbog svojih sposobnosti brzog rasta i akumuliranja teških metala su podobne za melioraciju zemljišta i smanjenja aerozagađenja. Njena primebda se takođe odnosila na to što se u studiji spominje sađenje crnog bora Pinus nigra u zelenom pojasu, ali to se ne preporučuje, jer nije autohtona vrsta. Treba se razmatra izbor vrste koje su karakteristične za ovo područje.
Leona Mezei je pitala za preciziranje navedenih “kontrolisanih uslova”, koji se spominjaju u jednom delu studije gde se navodi rečenica da će se “u praksi jedan deo biogasa kontrolisano ispuštati u atmosferu”. Njeno drugo pitanje se odnosilo na recipijent prečišćenih otpadnih voda. Na osnovu saznanja o okolnim vodotocima (Krivaja, Kireš i Čik) koji se ulivaju u reku Tisu, nemaju konstantan vodostaj, odnosno da nivo vode zavisi od atmosferskih padavina i od nivoa podzemnih voda, čak su i periodično potpuno isušeni, te se postavlja pitanje od ekološke važnosti, da li imaju sposobnost samoprečišćavanja i samoobnove.
Snježana Mitrović, iz Udruženja TERRA’S se zapitala zašto na javnoj raspravi, sem Subotice i Kanjiže, nema predstavnika drugih opština koje su formirale Regionalnu deponiju. Takođe, joj nije jasno da preduzeća poput JKP „Vodovod i kanalizacija“ nisu bili ni na javnom uvidu, a najveće nedoumice su upravo vezane za procedne vode, jer se razmišljalo i o njihovom odvoženju na gradski prečistač.
Pokrajinski sekretarijat će u roku od 15 dana od dana prijema izmenjene i dopunjene studije, dostaviti je tehničkoj komisiji sa sistematizovanim pregledom mišljenja zainteresovanih organa i organizacija i zainteresovane javnosti i izveštajem o sprovedenom postupku procene uticaja. Tehnička komisija ispituje studiju o proceni uticaja, sa pregledom mišljenja zainteresovanih organa i organizacija o sprovedenom postupku procene uticaja i ocenjuje podobnost predviđenih mera za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje mogućih štetnih uticaja projekta na stanje životne sredine na lokaciji i bližoj okolini.
„Regionalna deponija“ d.o.o. Subotica će nakon ocenjivanja studije održati prezentaciju Studije o proceni uticaja na životnu sredinu Subotičke regionalne deponije i u Subotici, u cilju predstavljanja Studijom predviđenih mera i aktivnosti. O vremenu i mestu održavanja javnost će biti blagovremeno obaveštena.
