„Održivim partnerstvom ka zdravoj životnoj sredini“

19.09.2012

U prostorijama Regionalnog Arhus centra u Subotici, u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji, u utorak, 18. septembra, održan je okrugli sto pod nazivom „Održivim partnerstvom ka zdravoj životnoj sredini“.

Cilj okruglog stola kojem je prisustvovalo tridsetak predstavnika nevladinih organizacija, kao i lokalnih samouprava severnobačkog, severnobanatskog i zapadnobačkog okruga koji se bave pitanjima zaštite životne sredine, bio je unapređenje saradnje u rešavanju pitanja vezanih za zaštitu životne sredine. Kroz predstavljanje primera dobre prakse i razmenu iskustava sa domaćim i međunarodnim ekspertima, učesnici okruglog stola su bili u prilici da se bolje upoznaju sa uspešnim modelima održivih partnerskih odnosa između lokalnih vlasti i organizacija civilnog društva iz oblasti zaštite životne sredine kako na loklanom i nacionalnom nivo, tako i u zemljama Evropske unije.

Ispred Arhus centra, domaćina skupa, prisutne je pozdravio mr Pavle Budinčević, programski direktor Otvorenog univerziteta.

Prema rečima Olivere Zurovac – Kuzman, savetnice na programu zaštite životne sredine, Odeljenja za demokratizaciju, Misije OEBS u Srbiji, njihov krajnji cilj je da se u našoj zemlji uvede sistematičan način partnerstva koji bi izdvojio politiku iz ove važne oblasti za koju postoji zainteresovanost civilnog sektora, kao i lokalnih samouprava, a ujedno je neophodno stvoriti i mrežu partnerstava kako bi i na nacionalnom nivou vlada uspešnije radila.

O modelima pravnih akata za jedinice lokalne samouprave u cilju primene Arhuske konvencije, govorila je Zorica Avramović, pravni ekspert, udruženje „Arhus centra“ iz Kragujevca. Ona je podsetila da je od momenta donošenja Arhuske konvencije 1998. godine, do njene ratifikacije u Narodnoj Skupštini Republike Srbije proteklo više od deset godina, a od ratifikacije do pokušaja njene primene, kroz ponuđene modele odluka, više od jedne godine. Smetnje u implementaciji donetih propisa u oblasti zaštite životne sredine ogledale su se u nedostatku sistematskog praćenja stanja u ovoj oblasti, standarda delovanja, načina i postupaka učešća javnosti u donošenju odluka i obrazovanja operativnih organa.

Modeli odluka svoj pravni okvir nalaze i u domaćem zakonodavstvu, i to pre svega u Ustavu Republike Srbije, kao najvišem pravnom aktu države, ali i u Zakonu o zaštiti životne sredine i Zakonu o lokalnoj samoupravi. Takođe, je govorila i o „zelenoj skupštinskoj stolici“ što treba da bude regulisano u skladu sa odredbama Poslovnika o radu Skupštine jedinice lokalne samouprave, čime se u okviru rasprave o predlogu odluka, obezbeđuje predsedniku ili ovlašćenom predstavniku Saveta, učešće u raspravi, ali bez prava odlučivanja. Avramovićka je istakla i značaj formiranja Zelenog saveta, odnosno Saveta za zaštitu životne sredine kojim se, između ostalog, obezbeđuju uslovi, za predlaganje i preduzimanje mera u oblasti očuvanja životne sredine.

Međunarodni ekspert za ljudska prava, vladavinu prava, građansko društvo i lokalnu vlast , Rolf van Aj, istakao je neophodnost prilagođavanja na zakone i propise koji su delimično nametnuti od strane Evropske unije i kojima se uređuje novi način interakcije između ova dva sektora.

Sekretar Odbora za zaštitu životne sredine, Stalne konferencija gradova i opština, Ljubinka Kaluđerović, govoreći o temi, istakla je važnost učešća civilnog sektora u aktivnostima donošenja budžeta, kako bi predlažući određene programe i projekte postao sastavni deo onoga što radi lokalna samouprava. Misija SKGO je podrška jačanju lokalne samouprave u Srbiji kroz međusobnu saradnju i zajedničko delovanje gradova i opština, zastupa njihove zajedničke interese, aktivno učestvuje u izradi pravnog okvira važnog za funkcionisanje lokalne samouprave i podizanje nivoa ljudskih i tehničkih kapaciteta lokalne samouprave. Svoju misiju SKGO ostvaruje aktivnim učešćem gradova i opština u stalnim telima i organima - skupština, predsednik, predsedništvo, odbori, zatim povremenim telima – radne grupe i mreže stručnjaka, ali i projektima koji se sprovode u gradovima i opštinama.

Preporuke i iskustva u uspostavljanju održivog mehanizma saradnje dala je Aleksandra Šiljić, ispred međunarodna ekološka mreže ZOI.

Nakon formalnog obraćanja predavača usledila je diskusija.

Snježana Mitrović, je na primeru Udruženja TERRA’S i Regionalnog Arhus centra, pokazala uspešan model saradnje NVO i lokalne samouprave: od uvođenja tzv. „eko dinara“, rešavanja problema otpada, formiranja posebne Službe za zaštitu životne sredine i Kontakt centra 024. Naglasila je da je to mukotrpan posao, da se često ne realizuje željenim tempom, ali je Subotica za primer u odnosu na druge.

Slobodan Martinović ispred Centra za istraživanje u politici „Argument“, smatra da ključnu problematiku predstavlja nepostojanje vladavine prava u Republici Srbiji, a kao primer za to naveo je i slučaj pretučenih ekoloških aktivista u Prijepolju. Nataša Đereg iz CEKOR-a, ukazala je na problem nedovoljnih kapaciteta sektora životne sredine, smatrajući da je razlog za to što on zadire u sve sektorske politike, te je bavljenje životnom sredinom bavljenje i svim politikama. Takođe, je istakla probleme vezane za treći stub Arhuske konvencije, i nepostojanje pravne podrške u rešavanju ekoloških problema.

Da bi saradnja bila kvalitetna, Ratko Đerđevac, predstavnika ekološkog pokreta „Zeleni Vrbas“ je predložio izradu katastra u kojem bi bili definisani kapaciteti nevladinih organizacija, pri čemu bi nedavno urađeni adresar Ekološkog pokreta Odžaka bio polazna osnova. On je, takođe, ukazao i na poražavajuću činjenicu da bez obzira na postojanje Sveta za zaštitu životne sredine u Kragujevcu, ni jedna odluka nije doneta na njegov predlog.

Povratak...